Kako ubrzati rad računara

 

Najveći broj računara radi na operativnom sistemu „windows”, koji, nažalost, kod mnogih vremenom postaje sve sporiji. Ipak, postoji nekoliko načina da ubrzate njegov rad.

Periodično brisanje nepotrebnih fajlova
Redovno brišite nepotrebne fajlove iz vaših brouzera, programa, sistema (program Disc Cleanup).

Uklonite nepotrebne vizuelne efekte i animacije iz windows okruženja
Tačno je da windows neće izgledati lepše, ali vi izaberite za šta ste – za estetiku ili brzinu. Ako ste se ipak odlučili za brzinu na windowsu 7 uključite Aero temu, klikom na desno dugme izaberite Personalize u tabu Window Color izaberite Enable transparency.

Redovno skenirajte i update-ovanje antivirus programa
Virusi mogu da obore sistem i obrišu fajlove. Redovnim update-om antivirus programa to možete da predupredite. Naime, na taj način redovno obnavljate bazu virusa i umanjujete šanse da vas ugrozi neki novi virus. Najbolje bi bilo da svakih mesec dana skenirate ceo sistem.

Kupite dodatnu RAM memoriju
RAM ili memorija nasumičnog pristupa je jeftina i lako je zameniti, a može značajno da ubrza vaš računar. Možete da koristite program za skeniranje svih komponenti i vidite koliko je tačno zastarela.

Kupite SSD disk
To su diskovi nove generacije koji ne koriste mehaničke delove kao stari HDD diskovi. Ugradnjom SSD diska primetno povećavate brzinu upisa fajlova na disk, ubrzavate učitavanje programa i ubrzavate windows, ako je na njemu instaliran. Stari disk možete koristiti za čuvanje dokumenata, filmova ili muzike. Iako su još uvek veoma skupi, cena ovih diskova pada iz dana u dan i ozbiljno preti da ugrozi opstanak mehaničkih diskova.

Smanjite broj programa koji se pale prilikom pokretanja računara
Čekanje prilikom podizanja sistema zna da bude veoma naporno zbog nekih programa koji se pokreću zajedno sa sistemom. Da bi ste ih sve videli, kucajte u searchu start menija msconfig. Kliknite na Startup i videćete sve programe potom izbacite program koji vam nije neophodan . Budite oprezni da ne obrišete nešto što ne razumete.

Pogledajte koji sve programi rade u pozadini
Proverite koji procesi oduzimaju najviše snage kompjuteru. Idite desnim klikom miša na start meni, tu se otvara padajuća lista na kojoj kliknete na Start task manager i pristupite task menadžeru.

Formatiranje hard diska i reinstalacija windowsa
Reinstalacijom se vraćate na fabrička podešavanja, pa je kompjuter je osvežen i radi kao nov. Obratite pažnju da sve bitne podatke i dokumenta prebacite na sigurno, na drugu particiju diska, eksterni hard disk ili usb flash memoriju.

Obrišite istoriju na browseru
Ako imate problem prilikom surfovanja, rešenje može biti u vašem pretraživaču. Uputstva mogu da budu različita u zavisnosti od pretraživača, ali generalno prođite kroz Settings meni i opciju History da bi ste obrisali memoriju.

Osvežite search index vašeg računara
Ovo može umnogome da ubrza proces pretrage kompjutera defregmantacijom hard diska. Ovaj proces može da oduzme dosta vremena, u zavisnosti od veličine hard diska.

izvor: http://www.krstarica.com/zivot/tehnika/rad-na-kompjuteru/kako-da-racunar-radi-brze/

Kako su nastali kompjuterski termini bag i debagovanje?

Kada se pojavi neki softverski problem kod kompjutera, često ćete čuti rečenicu:“To je neki bag“, a da li znate kako je sama reč bag počela da se koristi kao sinonim za kvarove na kompjuterima?

bug

1947. godine Grejs Majer Hoper je radila na Harvardu, tačnije na primitivnom kompjuteru koji je nosio ime Mark II Aiken Relay Calculator. 9. septembra 1947. godine, mašina je pokazivala neke probleme, na kraju celodnevne istrage, naučnici su otkrili zarobljenog moljca između tačaka Releja#70 i Panela F. Operativci su uklonili moljca i zalepili ga u dnevnik rada. Sam unos u evidenciji glasio je: „Prvi stvarni slučaj nađene bube (bug)“. Ubrzo potom, raširila se vest kako je naučni tim sa Harvarda „debagovao“ mašinu i tako je stvoren termin „debagovanje kompjuterskog programa“. Iako Grejs Hoper bila oprezna i priznala da nije prisustvovala trenutku kada su operativci pronašli moljca, ovo je jedna od njenih omiljenih priča. Izložba Jedna od načešćih priča vezanih za nesrećnog moljca je ona da posetioci Smitsonijan muzeja mogu da vide tog čuvenog moljca zbog koga je i nastao termin bag. Međutim, kada su radoznali novinari hteli da provere ovu činjenicu, moljac nije bio tamo. Ispostavilo se da je pomenuti dnevnik sa moljcem zapravo u kompjuterskom muzeju Naval Surface Warfare Center koji se nalazi u Virdžiniji. Oni su pokušali da ga doniraju Smitsonijanu, ali ljudi iz ovog čuvenog muzeja nisu hteli da ga prihvate. izvor: http://www.nationalgeographic.rs/index.php?news=2868

O ECDL sertifikacionom programu

Nacionalna komisija omogućila učenicima sa odličnim i vrlo dobrim ocenama iz informatike priznavanje evropskog ECDL sertifikata.
U sklopu približavanja Evropskoj Uniji i primeni evropskih standarda radi sticanja jednakih uslova za zaposlenje i karijeru po završetku školovanja, Nacionalna komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete, Ministarstva za trgovinu i telekomunikacije – Sektora za informaciono društvo, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, udurženja profesora informatike i predstavnika JISA – informatičkog saveza Srbije, konstatovala je: da se najboljim đacima i studentima može odobriti evropska ECDL sertifikacija informatičkog obrazovanja bez dodatnih polaganja ispita. Ostali đaci i studenti moraju imati dopunsku proveru znanja ukoliko žele ECDL sertifikat.
Škole i fakulteti koji žele omogućiti svojim polaznicima evropsku informatičku sertifikaciju potrebno je da kontaktiraju kancelariju ECDL ili JISA radi dobijanja besplatne licence i uputstava za rad.
Više informacija na www.ecdl.rs

Microsoft Excel 2010 PITANJA:

Microsoft Excel 2010 PITANJA:

  1.      Gde se nalazi program Microsoft Office Excel 2010?
  2.      Čemu služi komanda Merge&Center?
  3.      Kako obojiti ćeliju, više ćelija, red ili kolonu (Shading) ?
  4.      Kako obojiti okvir tabele ( Borders)?
  5.      Automatsko popunjavanje prevlačenjem: rednih brojeva, datuma, parnih brojeva, neparnih brojeva.
  6.      Brisanje sadržaja više ćelija.
  7.      Formatiranje: Number sa dve decimale i separatorom za hiljade.
  8.      Formatiranje: Currency sa dve decimale i oznakom: Din ili Euro
  9.      Formatiranje : Datuma u obliku: 1.4.2013 ili 1.april 2013
  10.                         Formatiranje : Procenata (Percentage) sa ili bez decimala.
  11.                         Formatiranje : Teksta
  12.                          Automatsko formatiranje prevlačenjem.
  13.                         Redovi i kolone: selektovanje, ubacivanje novih, brisanje, proširivanje i sužavanje.
  14.                         Orijentacija teksta u ćelijama i poravnanje (centriranje, … )
  15.                         Sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje  dva broja ( na primer: B6 =A5 + C7).
  16.                         Računanje procenta
  17.                         Automatsko izračunavanje  formula prevlačenjem.
  18.                         Funkcija: AutoSum za sabiranje : kolona, redova, više brojeva na različitim mestima ( Ctrl + Broj).
  19.                         Funkcija: Average za računanje proseka.
  20.                         Funkcija: Count Numbers  i Count za računanje  i COUNTIF
  21.                         Funkcija: IF
  22.                         Funkcije: MAX i MIN
  23.                         Funkcija: COUNTIF
  24.                         Funkcije za datume:  DATE: Ubacivanje datuma, TODAY: ubacivanje današnjeg datuma, NOW ubacivanje trenutnog datuma i vremena, WEEKDAY ubacivanje broja koji predstavlja dan u nedelji,  dobijanje broja dana izmedju dva datuma.
  25.                         Sortiranje tabele: abecedno (tekst), opadajuće i rastuće ( brojevi), 
  26.                         Grafikoni
  27.                         Filteri                       
  28.                         Štampanje procenti                                                                                                                                                                                                                                                   

 

Računarska pismenost

Šta podrazumevamo pod računarskom pismenošću?

Napravimo analogiju sa učenjem jezika. Za onog ko nauči nekoliko fraza potrebnih da može da naruči jelo u restoranu ili na ulici upita kako da stigne na određenu adresu, još uvek ne možemo reći da tečno govori strani jezik. Ovaj tip znanja korišćenja fraza je koristan, ali ne znači da smo savladali strani jezik. Da bismo zaista tečno govorili, treba da budemo u stanju da izložimo kompleksnu ideju ili ispričamo zahtevnu priču – dakle moramo biti sposobni da „napravimo stvari“ u jeziku. Slično, ako smo računarski pismeni, nije dovoljno samo da znamo kako se koriste tehnološki alati, nego i da znamo kako da konstruišemo značajne stvari pomoću tih alata.
Možemo definisati šest nivoa računarske pismenosti. Nastavite sa čitanjem